Министарство пољопривреде саопштило је данас да су инспекцијске контроле утврдиле да је ове године у Србији, генетески модификована (ГМО) соја била посејана на 23 хектара. Како су у Министарству потврдили агенцији Бета, прегледано је око 1.300 парцела, а присуство ГМО соје је потврђено у 42 од 45 узетих узорка. У Министарству пољопривреде су нагласили да је сва количина те соје уништена пре него што је сазрела и била спремна за жетву.


Против сељака, код којих су пронађени засади са ГМО сојом, а чија је употреба забрањена у Србији, поднете су пријаве. О тој теми ће се расправљати на сутрашњој седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Скупштини Србије, потврдио је Бети председник Одбора Александар Сенић.


У саопштењу групе “Грађани имају моћ”, која се противи да се у Србији узгајају и користе ГМО пољопривредне културе, наводи се да је професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић казао да у Србији нема одговарајуће царинске контроле за увоз семена за узгајање ГМО.
Према речима Шеварлића, надлежне инспекцијске контроле су одговорне што годинама не успевају да пронађу хиљаде хектара засејаних ГМО сојом и другим ратарским културама.

“Надлежни органи немају податке о увезеној сојиној сачми, која је генетски модификована и преко сточне хране улази у ланац исхране људи”, казао је он и нагласио да Влада Србије не треба да попусти пред притисцима из САД да увезе ГМ семе.


У саопштењу се додаје да је потпредседник Асоцијације пољопривредника Србије Драган Недељковић казао да је неопходно, образовање пољопривредника о ГМ храни, јер су недовољно обавештени о могућим последицама гајења такве хране. Недељковић је казао и да је велики проблем у Србији и непостојање закона о задругарству, наглашавајући да се Асоцијација пољопривредника Србије, Група “Грађани имају моћ”, као и још нека удружења залажу да се тај закон коначно донесе.



Представник групе “Грађани имају моћ” Владимир Миленковић казао је да су циљеви те организације лабораторијска испитивања производа за које се сумња да су пореклом од ГМО и испитивања усева за које се сумња да су ГМО и да се уведе органски оброк у обдаништима, јер се већ у неколико примењује.


Професор са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду Миодраг Димитријевић, казао је да су ГМО још један корак у сужавању слободе производње хране.



“Онај ко пуни тањир, тај обично и диктира политичке услове, а онај ко је прехрамбено независтан, тај је и политички независтан”, рекао је он.

Димитријевић је навео да ГМО Србији није потребан, да је производња у земљи врло позната светски и веома успешна, и да треба да заштитимо и патентирамо ресурсе, да подигнемо пољопривреду – мале серије, квалитетних, ексклузивних производа. Он је нагласио да није доказано да су ГМО културе сасвим безбедне по здравље и да је тај податак довољан за опрез.


Према данашњим писањима медија, парцеле са ГМО сојом су пронађене у Мачви и Срему, а семе те житарице штетне за здравље људи јер изазива стерилитет, Алцхајмерову болест, смањење мозга, болест унутрашњих органа, крварење у желуцу, промене на цревима, као и алерголошке и токсиколошке реакције је илегално доспело у Србију.

Медији наводе да постоји опасност и да је део рода употребљен као сточна храна.












Извор : (Бета)